Пољопривреда

  Град Зајечар располаже значајним потенцијалом за развој пољопривредне производње. Укупне пољопривредне површине износе преко 70.000 ха, од чега је обрадиво око 60.000 ха. Пољопривредна производња се обавља на индивидуалном и у друштвеном сектору, а најзаступљенији су ратарство, сточарство, виноградарство и воћарство.                                            На подручју општине послују два пољопривредна добра:

Пољопривредно добро "Зајечар" АД још увек није приватизовано у потпуности (30 % друштвеног капитала је код тзв. малих акционара). Пољопривредно добро "Зајечар" располаже са око 3.000 ха обрадивих површина, на којима су заступљене ратарска и воћарска производња. Поред организоване ратарске и воћарске производње, ради и фарма за тов свиња у Халову. На овом пољопривредном добру годишње се произведе преко 8.000 тона пшенице, кукуруза, сунцокрета и осталих биљних култура, као и око 300 тона разног воћа итд.                                                                                                                                                                    Предузеће за пољопривредну производњу "Салаш" Д.О.О је у ствари бивше пољопривредно добро "Салаш" које је приватизовано. Предузеће је купила на лицитацији београдска фирми "Агросол", чији су власници успешни италијански бизнисмени. Ово предузеће се бави само организовањем ратарске производње и узгојем оваца.                                                                             У функцији развоја и унапређивања пољопривредне производње раде научне и ветеринарске институције, као и ветеринатске установе и апотеке, међу којима истичемо:  

Центар за пољопривредна и технолошка истраживања, који се бави научним истраживањем и применом научних сазнања у пољопривредној производњи али и производњом семенског материјала, стрних жита, уљаних култура и повртарства.                                                   Ветеринарски специјалистички институт, који се бави различитим ветеринарским услугама (вршење анализе намирница животињског порекла на трихинелозу и друге болести, анализа сточне хране, спровођење превентивних акција и акција заштите здравља животиња на подручјима угроженим беснилом и другим болестима итд.)                                             Ветеринарска станица "Зајечар", која пружа све врсте ветеринарских услуга (превентивну заштиту и лечење оболелих животиња, вештачко осемењивање стоке итд.)  

              poljoprivreda

Ресурс центар за развој пољопривреде и села отворен је септембра 2005. године и има за циљ пружање информација, организовање тренинга, промовисање задружног организовања, подстицање развоја органске пољопривреде.                                                                                              У складу са наведеном сировинском базом развијени су и прерађивачки капацитети прехрамбене индустрије за прераду житарица, меса, млека и пива:

АД Ефес пивара Зајечар, једна од најсавременијих и најбоље опремљених пивара у Србији, а уједно и најстарије индустријско постројење на подручју општине. Производи различите врсте пива и сокова за домаће тржиште и за извоз.                                                                                                 Индустрија млека и млечних производа "ИМПАЗ", произвођач је више различитих производа: млека и млечних напитака, маслаца, сирева, намазне и дечје хране. Једини је произвођач млека за одојчад (ИМПАМИЛ-а) у Србији. Годишња производња пастеризованог млека износи преко 30.000 хектолитара. У извршеном процесу приватизације већински власник ИМПАЗ-а је енглеска компанија "Салфорд". Крајем 2006. године ИМПАЗ је постао саставни део система ИМЛЕК. .                                                                                                                                                      Млинско-пекарско предузеће "Житопромет", највећи је произвођач брашна, хлеба, пецива, тестенина и осталих млинско-пекарских производа на подручју општине. Остварује годишњу производњу од преко 10.000 тона пшеничног брашна. Предузеће је продато крајем јула 2007. године за износ од 550 милиона динара.

profil

ler

mogucnost_sr

vreme

bic

baner

image00001

srb

nikolicevo

akcplan