ИНФРАСТРУКТУРА
Зајечар, као један од важнијих центара у Србији, повезан је са међународним путем "коридор 10" и граничним прелазом са Бугарском "Вршка Чука" удаљеним 7 км. Најближи аереодром је у Нишу на 100 км, а лука Прахово на Дунаву је удаљена 70 км. Поред путничког и железничког саобраћаја развијен је и теретни саобраћај и скоро све железничке станице у општини имају индустријски колосек, тако да се железницом са подручја општине транспортује добар део индустријске робе и пољопривредних производа.
Општина лежи на главним саобраћајницама Тимочке Крајине где се укрштају путеви различитог нивоа и значаја, а магистрални правци ка Видину и Софији су, поред магистралног пута Београд – Доњи Милановац – Кладово – Неготин и даље, једина и најкраћа путна мрежа Европе и осталог дела наше земље ка северној Бугарској и јужној Румунији и даље према Црноморском басену. Подручје општине пресецају пруге нормалног колосека Ниш – Зајечар – Прахово и Ниш – Зајечар – Београд.
ПУТНА ИНФРАСТРУКТУРА
|
|
Општина (km) |
|
|
Дужина путева - укупно |
503 |
|
|
Савремени коловоз |
380 |
|
|
Магистрални |
укупно |
99 |
|
савремени коловоз |
99 |
|
|
Регионални |
укупно |
210 |
|
савремени коловоз |
172 |
|
|
Локални |
укупно |
194 |
|
савремени коловоз |
109 |
|
ПРОМЕТ РОБЕ И ПУТНИКА У ЖЕЛЕЗНИЧКОМ САОАБРАЋАЈУ, 2009.ГОД.
|
|
Општина (km) |
|
|
Број железничких саница |
5 |
|
|
Број превезених путника |
287 880 |
|
| Број превезених пошиљки |
1405(62 586 тона) |
|
Водовод и канализација
Град Зајечар се већ пола века организовано снадбева водом. Још далеке 1957. године на седници Народног одбора општине Зајечар донета је одлука о формирању Управе за водовод и канализацију, са основном функцијом да за житеље Зајечара обезбеђује воду за пиће. Донета је одлука да се Зајечар снабдева водом из алувиона Белог Тимока. Извршени су истражни радови, урађен је пројекат система са водоснабдевање „Бели Тимок“ и већ 1958. године отпочели су радови на овом систему. Пуштањем у рад новог система 1990. године град је добио нови, модернији систем сигурнији у раду и знатно већег капацитета. Систем водоводне мреже „Грлиште“ чине: -Брана „Грлиште“, насута од камена, са армирано-бетонским екраном, висока 28 метара изграђена на Грлишкој реци која формира акумулацију запремине 12 милиона м3. -Цевовод сирове воде дужине 12,5км изграђен од челичних цеви пречника 914мм, капацитета 600лит/сец. -Фабрика воде „Краљевица“, изграђена на источној падини парк-шуме „Краљевица“, капацитета 600лит/сец Данас, 2009. године, ЈКП „Водовод“ Зајечар је добро организовано предузеће за пружање услуга у области водоснабдевања и каналисања отпадних вода, са око 150 запослених распоређених у два сектора, једну службу и новоформирану Радну јединицу – канализација. Систем за третман отпадних вода, упркос вишедеценијским пројектима који чекају своју реализацију, није могуће изградити у догледно време због њихове велике финансијске тежине.











