Географске карактеристике

           Град Зајечар je географски, административни, привредни, политички и културни центар општине и Зајечарског управног округа, налази се у Зајечарској котлини (између 43°54' и 43°42' северне географске ширине, 22°07' и 22°24' источне географске дужине и 137 м апсолутне надморске висине), на 11 км од границе према Бугарској, у међуречју и на саставцима Црног и Белог Тимока. Град је првобитно лежао на десној обали Црног Тимока, простирући се до брда Краљевица. Временом се ширио на левој обали Црног Тимока и према западу.

Град је изграђен на раскрсници магистралних путева: Параћин - Зајечар - Кула (Бугарска) одакле се овај магистрални правац грана ка Видину и Софији, Параћин - Зајечар - Неготин - Кладово - румунска граница, Параћин - Зајечар - Књажевац - Ниш и Неготин - Зајечар - Књажевац - Ниш. Магистрални правци ка Видину и Софији су, поред магистралног пута Београд - Доњи Милановац - Кладово - Неготин и даље, једина и најкраћа путна веза Европе и осталог дела наше државе ка северној Бугарској и јужној Румунији и даље према Црноморском басену, што Зајечару даје посебан међународни значај.

             Зајечарски басен припада Црном, Белом и Великом Тимоку. Дужина басена је око 20 км. Овом басену припада 16 км тока Црног Тимока, 22. км тока Белог Тимока и 10 км Великог Тимока. Он представља део простране уздужне депресије која се пружала од Дунава до Књажевца и која је тектонског порекла. Јужно од Зајечара Бели Тимок је усекао Вратарничку клисуру, која представља спону између зајечарског басена на северу и књажевачког на југу. Ова клисура је усечена између засеока Змијанца и Грлишке реке. Дужине је 5 км, дубине 170-190 м и ширине 0,5 км.  Створена је флувијалним радом Белог Тимока. Североисточно од Зајечара, између села Вражогрнца и Трнавца, испод Златије, усечена је епигенетска клисура Великог Тимока, дугачка 2,5 км и дубока 150-240 м. Она се даље пружа према североистоку до железничке станице Брусник од 24 км. На западу, Црни Тимок је усекао клисуру Баба Јону дужине 22,5 км. (граница између сумраковачко-шарбановачког и звезданског басена), где је просечен нови пут Зајечар - Параћин. Ова пречага дели долину средњег тока Црног Тимока од долине доњег тока, који се налази у Зајечарској котлини.

             Основни облици рељефа, настали радом спољашњих сила, су флувијални, абразивни и крашки. Крашких облика има на Тупижници, и то површинских, у виду вртача и увала, али маскираних, док су подземни облици изразитији у виду јама и пећина. Њих има на Тупижници и у пределу Вратарничке клисуре.  Основа планине је састављена од шкриљаца и магматских стена, а сам гребен од кречњака. Крашки облици су благо изражени у виду вртача. Друга планина је Дели Јован на северозападу, који је такође веначна планина.  Највиши врх је висок 1138м.

         Територију града Зајечара пресецају Црни и Бели Тимок, који се код Вражогрнца спајају у Велики Тимок. Ова три Тимока чине основу речног система Тимок, који чини основу хидрографске мреже овог краја. Поред њих, територију општине пресецају мање речице (Лубничка река, Леновачка река, Горња Бела Река, Ласовачка река и др.). Водостај свих ових река је највиши у пролеће, а најнижи у летњим месецима. Речни систем Тимок има изузетан значај за овај крај, чија плодна долина је изузетно погодна за пољопривреду.

На територији општине нема природних језера, али постоје три вештачка (акумулациона) језера: Грлишко, Рготско и језеро Совинац. Грлишко и језеро Совинац служе за водоснабдевање, док је Рготско језеро настало сакупљањем воде у ископима (мајданима) кварцног песка код села Рготине. Град Зајечар и део села (Грљан, Велики Извор, Вражогрнац, Шљивар, Лубница, Звездан и др,) снабдевају се пијаћом водом из градског водовода који се водом снабдева из Грлишког језера.

 На територији Зајечара позната су два термоминерална извора: Гамзиградска Бања и Николичево. Термоминерални извори у Гамзиградској Бањи су уређени, где постоји и савремено бањско лечилиште, док термоминерални извор у Николичеву није уређен, иако сва испитивања показују да је то у питању изузетно лековита термоминерална вода.

У овом крају превлађују листопадне шуме, распрострањене на падинама Дели Јована, Старе планине и на Тупижници. Отуда је шумски покривач највише распрострањен у атарима села Вратарница, Горња Бела Река, Леновац, Ласово, Мали Извор, Дубочане и Глоговица. Пашњаци су највише распрострањени у атарима села Велика Јасикова, Вратарница, Велики Извор, Горња Бела Река, Градсково, Грљан, Глоговица, Ласово, Мали Извор, Метриш, Николичево и Рготина. Нажалост, и у овом крају има појава сушења дрвећа, од чега је посебно угрожена парк-шума Краљевица, која представља тзв. "градска плућа" Зајечара.  

Територија града јe богата разноврсном дивљачи. На овим просторима присутни су: срна, дивља свиња, вук, лисица, шакал, јазавац, дивља мачка, куна златица и куна белица, зец, фазан, пољска јаребица, дивљи голуб, грлица, гугутка, препелица, дивља патка, јастреб кокошар, сврака, сива врана, фазан и др.