Цркве и манастири

До 1830. године у Зајечару није постојао никакав православни храм, да би те године, уз дозволу турског старешине Ферад-аге, била подигнута мала црквица, најнужније опремљена за службу Божију.
Обилазећи Зајечар у лето 1833. године, кнез Милош је запазио да је у овом крају верски живот "запуштен", те је, ценећи значај и улогу Цркве у овим крајевима, одлучио да се оснује нова, тимочка епископија и да се у Зајечару подигне нова црква.
Градња цркве Рождества Пресвете Богородице почела је у пролеће 1834. године, уз свесрдну подршку кнеза Милоша. Октобра 1834. године градња је била завршена, а њено освећење обављено 23. децембра 1834. године.
Одвојено од цркве, одмах поред ње, изграђен је висок звоник. На њему је пет звона, изливених у Крагујевцу 1899. године (четири звона су поклон града Зајечара, а једно зајечарског трговца Јоте Пашића.

Манастир Суводол

Манастир Суводол се налази на крајњем југоисточном делу општине, у атару села Селачка. Манастир је саграђен на заравни усеченој у планини Манастирска Глама и посвећен је Рођењу Пресвете Богородице. Убраја се у најстарије задужбине у Србији и везује за кнеза Лазара (према сведочењу Епископа Мелентија, који наводи овај податак као старо предање).
Основа старе цркве била је у облику крста - са стране се налазила мала црквица - паперта. Када је 1865. године црква напукла у олтару, срушена је, а на њеним темељима саграђена је нова, чија градња је завршена 1869. године, за време владе кнеза Милана Обреновића. О томе говори и натпис у садашњој цркви.
Садашња црква је једнокуполна грађевина правоугаоне основе и представља складну и по димензијама репрезентативну архитектонску целину. Унутрашњост цркве украшавају фреске новијег датума. На иконостасу, чији оквир је изведен у стилу неокласицизма, већи број икона потиче из друге половине XИX века.
Данас је Суводол женски манастир. У њему живе игуман Јустин, пет монахиња и једна искушеница.

Манастир Светог Петра и Павла у Грлишту

Манастир се налази у близини села Грлишта, 14 км удаљеном од Зајечара, на обали Грлишког језера. Манастир је посвећен апостолима Св. Петру и Павлу. Према расположивим подацима, настао је у старијем периоду средњег века. Натпис изнад улаза у манастир говори да је манастир 1804. године дозидао и на њему преправке извршио поп Радосав Живковић, један од првих устаника у овом крају. Овај манастир, као и многи други манастири у Србији тог времена, био је средиште устанка у Црној Реци.
Црква је мањих димензија правоугаоне основе, са припратом, тремом и куполом. Два широка пиластара крај северног и јужног зида наоса одвајају олтарски простор од централног дела наоса, а над њима се уздиже мања - по спољњем изгледу октогонална, купола. Иконостас је рад непознатог сликара с краја XИX века.
Поред цркве, на североисточној страни, налазе се гробови свештеника. Најстарији надгробни споменици потичу из прве половине XИX века.